И заједничко ћутање пуно је узбудљивог разговора

Ciao everyone! What’s up? This is my Serbian essay. My friends seemed to like it, so I decided to post it here. You can read it both in Serbian and English (I didn’t want to publish only the English version, because it doesn’t sound the same when translated. It somehow loses the true value. I did my best and hope, among others, that foreign visitors will receive the real message (if there is one anyway :D) and realize the means of this essay). Share your impressions in the comments. 🙂 By the way, the topic of the essay is: “Shared silence is also full of exciting talk”.

______________________________

„Речи су врло често сувишне и превише опасне. Њима се грли, милује, вређа, удара. Ћутање, пак, ретко коме може наудити. Оно говори кад речи не могу. То је наш једини одговор у поједином тренутку. Покрет руку, мимика, осмех, загонетан поглед…

У животу постоје веома посебне особе са којима пролазимо кроз воду и ватру. Заједнички доживљаји нанизани као пера на концу пријатељства која красе сваки тренутак проведен крај ње.“

Многи кажу да је љубав нешто најлепше на свету. Чини да се осећамо узбуђено, и у исто време, преплашено. Једноставно нас чини бољим људима. Чудна је та љубав – свако је схвата другачије, на неки свој начин. Вероватно зато нема ниједне потпуно одговарајуће, праве дефиниције тог тајанственог појма који је стар колико и само човечанство. Уосталом, коме треба дефиниција…

Сваког дана једва чекам да видим тај предиван, искрен осмех, те тајанствене окице боје дивљег кестена, то прелепо бело лице и лепршаву бујну косу како пролазе поред мене, остављајући веома јак утисак и мирис шумских јагодица. Од накита носи једино очи. Њен стидљив осмех упућен мени довољан је. Ах, тако се лепо смеје, дан ми улепша! Једно њено „ћао“ скрива хиљаду емоција… Одаје је, жели нешто да ми каже. Можда она не мисли тако, али све је већ речено. Ни ја не могу све да држим у себи… Тог тренутка све наше бриге нестају, гледајући једно друго и благо се осмехујући. Тај неописиви моменат траје свега неколико секунди, а за мене, то је читава вечност. Та слика вредна је хиљаду речи. Ту слику треба проживети, искусити. Упустити се у неповратну дубину њеног нежног погледа и тамо остати заувек. Мислио сам да је пролећна трава зелена, а онда сам видео њене очи. Живот је леп!

 – Упс! Извините… – налетех на једног професора.

Док сам се прибрао и окренуо, није је више било. Однела ју је река људи, ужурбано пролазећи кроз тесан ходник. Штета, било је лепо док је трајало.

На следећем часу био сам неуобичајено одсутан, другачији. Сви су навикли да гледају марљивог Луку, увек расположеног за шалу. Руку на срце, и даље сам такав. Само ми је требало мало времена… да се вратим у реалност, да бар на тренутак побегнем од њених бисерних очију и јарко-црвених усана које се лагано осмехују. Надам се да ћу се повратити пре следећег сусрета. Ех, шта један наизглед обичан тренутак може да учини човеку!

 – Лука, је л’ све у реду, нешто си замишљен данас? – упита ме професорка.

 – Да, да, све је океј. Хвала.

Малопређашна ситуација на ходнику оставила је толико јак утисак на мене да читав дан ништа нисам могао да радим. Само сам седео и лутао својим разбацаним мислима… Било је девојака до сада, али ова је специјална.

.   .   .

Ма колико год се трудили, не можемо се ваљано испричати. Није све у речима. Зато је ту тај осмех који чини да на тренутак заборавимо на све и уживамо у животу. То све говори. Али ипак, делује тако нестварно…

„Питао сам професора шта је то љубав, рекао је да није учио тај предмет. Питао сам возача шта је то љубав, рекао је да не зна за тај пут. Питао сам лудака шта је то љубав, рекао је да је то разлог због којег је постао луд.“

 _  _  _  _  _  _  _  _  _  _  _  _  _  _  _  _  _  _  _  _  _  _  _  _  _  _  _  _  _

 _  _  _  _  _  _  _  _  _  _  _  _  _  _  _  _  _  _  _  _  _  _  _  _  _  _  _  _  _

“Words are often redundant and too dangerous. They are hugs, caresses, insults, strikes. Silence, however, can rarely hurt anyone. It speaks when words can’t. That is our only answer in a particular moment. A single hand movement, facial expression, smile, mysterious glance…

There are very special people in life with whom we last through thick and thin. Shared experiences are strung like feathers along the string of friendship that adorn every moment spent by her side.”

Many people say love is the most beautiful thing in the world. When you look in her eyes and she’s looking back in yours… everything… feels… not quite normal. Because you feel stronger and weaker at the same time. You feel excited and at the same time, terrified. The truth is… you don’t know what you feel except you know what kind of man you want to be. It’s as if you’ve reached the unreachable and you’re not ready for it.

Every day I can’t wait to see that that wonderful, sincere smile, those mysterious eyes the colour of a chestnut, that beautiful white face and swaying luscious hair passing by me, leaving such a strong impression and the smell of forest strawberries. The only jewelry she wears are her eyes. Her shy smile addressed to me is enough. Oh, she has such a nice smile, my day embellished! One her “hi” hides a thousand emotions. It reveals her, she wants to tell me something. She might not think so, but it’s all been said. Neither can I keep everything to myself. At that moment, all our worries disappear, looking at each other and smiling mildly. That indescribable moment lasts only a few seconds, but feels like eternity. That picture is worth a thousand words! That picture should be lived, experienced. Engage in the irreversible depth of her gentle eyes and remain there eternally. I thought vernal grass was green until I saw her eyes. Life is beautiful!

 – Oops! I’m sorry… – I bumped into a professor.

When I pulled myself together and turned around, she was gone. A river of people took her downstream, hurriedly passing through the narrow corridor. Too bad, it was nice while it lasted.

At the next class, I was clearly away, different. Everyone is used to the industrious Luka, always in the joking mood. To be honest, I’m still like that. I just needed a little time… to get back to reality, to escape from her pearly eyes and bright-red lips slightly smiling. At least for a moment. I hope I’ll succeed before our next encounter. Oh, what a seemingly ordinary moment can do to a man!

 – Luka, is everything alright? You seem a bit conceived today… – a professor asked me.

 – Yes, yes, everything’s just fine. Thank you for the concern. – I replied.

The situation in the hallway earlier that day has left such a strong impression on me that I wasn’t able to do anything the whole day. I was just sitting and wandering through my scattered thoughts… There have been girls so far, but this one is special.

.   .   .

“A little voice of yours makes me feel alive,
A little hug of yours makes me feel happy,
A little care of yours makes me feel perfect,
A little love of yours makes me feel complete,
& a little ignorance of yours kills me inside.
I find my reason for living in those moments.
No matter how much it might hurt,
It will be totally worth it”

.   .   .

We cannot have a proper talk, no matter how hard we try. It’s not all in the words. Therefore is that smile that makes you forget about everything for a moment or two and enjoy life. That says it all. But still, it seems so unreal…

“I asked a professor what love is, he told me he hadn’t studied that subject. I asked a taxi driver what love is, he said he hadn’t heard of that street. I asked a madman what love is, he said that was the reason he became insane.”

______________________________

If you found this post useful, please share it. And if you’d like to receive my posts directly to your Inbox, why not subscribe to my blog?

Bye! 😀

Luka R.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s